ponekad zaspim namjerno ranije, da bih mogla duže plemenitost sanjati tvoju.

O ti, odsjaju ruža i pupoljaka na suncu, što u svemu te pronalazim, u svakom živom biću,

na zemlji, na nebu. Klonem tiha u izmaglicu dok čvrsto držim u svojim spojenim šakama

tvoju rumen, i ljubim ti dušu.

O ti, beskraju nježnosti, što svojim mehkim stopalima ne hodaš po zemlji,

već po srcu mom zaljubljenom.


Volim te. I kada zalutam i dolutam tebi, kroz kapije međ kojima bruje slavuji.
Volim te. Jer ti si jedini način da ova ja učestvujem u besmrtnom.
Volim te, i snom i željom.

.

ajni_
'Ima ljudi koji postanu veći od profesije kojom se bave. Postanu princip. Postanu kriterijum.' 🎈 .

6 komentara

  1. ma ti si na bloggeru od osnivanja😅svi ex-vlasnici pomrli, a ti ih se sjecas kroz hatme i poeziju😂

    sto se tice tajne sepurenja po krevetu, to ne zna i ne moze bas svako🤔😅ukratko, tehnika se sastoji od toga da se sto udobnije “ugnijezdis”, a onda u mozgu ukljucis “screen saver” i razmisljas o “bitku nebitka” ili sto bi rekao Djuro “da se naselis negdje oko Jamajke”🤔😅

Komentariši